Poklon za drugaricu rešio je jedan meda

Poklon za drugaricu se čini da je lako kupiti ali u realnosti može da bude vrlo zahtevan poduhvat. I pored toga što poznajete svoju drugaricu vrlo dobro, pitanje je šta joj kupiti za poklon a da to ona već nema, ili da neće sličan poklon da dobije sa nekoliko različitih strana. Upravo je to razlog zašto pišemo ovaj blog i kako je jedan plišani meda rešio poklon za drugaricu.

Bilo je to njeno najzahtevnije, ali i najduže leto. Intezivno se pripremala za prijemni na fakultet. Jedine pauze bile su joj odlazak do lokalnog kafića gde je radio njen drug i kao poklon za drugaricu svaki dan joj kuvao kafu. Red kafe presekao bi red priče o geografiji, zajedničkoj ljubavi kojoj je ona hrlila, a od koje je on odustao. Obično bi se sve završavalo redom smeha i dobrog raspoloženja. Dani su im bili isti, on je radio, ona je učila, a potom su se zajedno smejali. Iz nekog slučajnog kontakta, postali su dobri drugari. Hrabrio ju je i bio velika podrška u njenom osvajanju budućeg zvanja. Pravi meca dobrić.

Došao je veliki dan i veliki rezultat. Uspela je. Indeks je bio osvojen. Sada ga je trebalo i ispuniti. Ali, do popunjavanja i novih osvajanja, imala je celo leto pred sobom i mesec pride.

Njih dvoje su uživali. Pratili su jedno drugo, bili rame za plakanje, ali i bezgranično se zabavljali. Ona luda, sa leptirima u glavi i cvetovima u kosi, uživala je u životu punim plućima. Bila je mlada, srećna, puna energije. On je uvek bio tu, tik uz rame da joj se nađe, da je spusti kada malo više poleti i zagrli kada joj je to neophodno. Ona je njega posmatrala, proučavala i zavolela, onako drugarski, kao brata. Toliko dobro su se upoznali da je bio dovoljan pogled, pa da ono drugo zna o čemu se radi.

Poklon za drugaricu u vidu rokovnika sa porukom

Prošlo je leto, a i septembar je bio pri kraju. Spakovala je kofere i krenula u veliki svet osamostaljivanja. „Uh, kada bih mogla i tebe da spakujem, meco dobrić. Ko će me tamo čuvati?“ „Kreći. Dosta si se izležavala. Vreme je da se radi. Ali pazi. Doći ću ja tamo da vidim učiš li šta. Ovo otvori u busu.“ Bratski naoštren, održao joj je lekciju o ozbiljno-odgovornom ponašanju i dao joj poklon za drugaricu. A u sebi, već mu je nedostajala. Uz čvrst zagrljaj obećali su jedno drugom da će se čuvati.
Smestila se u bus i nakon mahnitog mahanja, jedva je čekala, onako dečije, da otvori poklon. U finom, kariranom ukrasnom papiru udobno se ušuškao jedan rokovnik „Poklon za drugaricu. Zapisuj važne stvari, pa da mi kažeš kada se vidimo.“, stajala je poruka. „Meca dobrić“, uz osmeh protrčalo joj je kroz glavu.

Poklon za drugaricu u vidu kozmetike

Brojala je sitno. Ona u gradu, on u njihovom malom mestu. Još nedelju dana je ostalo do njenog povratka kući. Vredno je radila ceo semestar i poslednje dane ostavila je za kupovinu poklona. Njemu je kupila zip upaljač. Istina, nije onakav kakav je imao i koji mu je ona pokvarila, ali bio je taman po meri. Za njega.
Sačekao ju je na stanici. Bilo je dosta hladno. Video je poznatu beretku trule višnje kako izviruje sa sedišta. Uz osmeh, dobacio je „Trebate prevoz mlada damo?“ Ispod beretke zacaklile su se krupne smeđe oči i osmeh od milion dolara. Zagrlili su se onako, jako, bratski. Tih dana uz čaj čitala mu je svoje nedoumice, pitanja i razmišljanja iz prvog poklona za drugaricu. A, uveče uz kuvano vino uživali su sa ostatkom ekipe u predprazničnom raspoloženju.
Novu godinu dočekali su u, a gde bi drugo nego, kafiću u kome je on radio. Dok se ona lomatala po torbi da pronađe poklon, on je svoj već držao u rukama. Crveni svetlucavi papir sa uredno uvezanom zlatnom mašnom krio je poruku „Poklon za drugaricu. Ono kad ti treba izgovor, napuderiši nos.“ U kutiji je bila mala roza pudrijera sa pufnastim sunđerom.
Badnji dan i Božić, proveli su kako dolikuje uz vino, karanfilić i dobro raspoloženje. Dobra energija, koja se rađa samo u tim nekim danima, davala im je snage za nove poduhvate i pobede.

Ponovo ju je ispratio u veliki grad.

Poklon za drugaricu koju dobro poznajete

Baš joj je značila ona energija od zimus. Izgurala je svoje obaveze onako kako samo ona zna. Svojski i tvrdoglavo. Ispunila par rubrika u indeksu i nošena mirisom proleća i leptirićima u stomaku popila piće sa kolegom. Razgovor je bio ok. Trajao je, ali bez nekih jakih boja i vrcavih tonova. Tražeći nešto po torbi, naletela je na pudrijeru. Osmeh joj je ozario lice. „Hvala na piću. Kolega.“ Ljubazno je rekla, ustala i otišla.
Šetajući po studentskom parku, uživala je u suncu koje joj je obasjavalo lice. „Ej, mala. Imam za tebe neki paket. Tamo u portirnici. Svrati kada kreneš u sobu.“ Bio je to čika Pera portir. I on je akumulirao proleće u sebe.
Nešto kasnije, svratila je do portirnice. Na stepenicama je počela da otvara paket. „Poklon za drugaricu. Izađi na vazduh i istraži. Trebaće mi informacije.“ Poruka i mapa grada sa svim većim parkovima u njemu. Znao ju je. Dobro ju je znao. A, znala je to i ona.
Vikendima u pauzi između učenja, istraživala je parkove. Divno je bilo gledati prirodu kako se budi, buja, cveta i miriše. Mirisi su je opijali. Opijali i punili, ali i vukli tamo negde. Nije još mogla da ide. Puno je obaveza imala i znala je da mora da ih obavi sve kako bi leto provela u svom kraju.

Poklon za drugaricu plišani meda

Jun je otkucao svoju polovinu i dugim, sunčanim danima najavio početak leta. I povratak. On je došao po nju. Imala je puno stvari. „ Šta si se izbečila? Pa, jesam li ti rekao da ću doći da vidim parkove?“. Šetali su ceo dan. Smejali se i uživali.
Predveče, pakujući stvari i razmišljajući kako je vreme da krenu, on joj je iz gepeka izvukao i ćutke pružio veliku kutiju „Ok, ja sam malo deblji, ali nadam se da je bar sličan meni?!“ stajala je poruka. „Meca dobrić“, iznenađeno i srećno je viknula. U kutiji je stajao veliki beli plišani meda sa crvenom mašnom oko vrata. „Slušaj, ovog leta će te on čuvati. Ja imam neka posla“, rekao je nekim, veštački dubokim glasom. „Ne razumem?!“ pomalo zbunjeno i uplašeno je rekla. „Idem u vojsku. Ma, to ti je danas kao malo duža ekskurzija. Ne brini. Čuvaću se.“

Leto kući je najlepše. Tamo su svi koje volite i koje trebate. Skoro svi.

Mi vam preporučujemo neki od naših plišanih meda iz kategorije mali plišani meda kao poklon za drugaricu. Takođe, evo i linka za kozmetiku i šminku ako se odlučite da igrate na sigurno šminka.